Newsletter

Da bi ste bili obavešteni o najnovijim aktivnostima Udruženja molimo Vas da se prijavite na našu mailing listu

NTC sistem učenja kroz igru bez “mučenja”

b_250_200_16777215_00_images_dijanabtweb.jpgSvi bismo voleli da se u našoj deci kriju mali geniji. Deca napredna i ispred ostalih. Ali za početak pomozimo deci da dosegnu svoj biološki potencijal. Ineligencija ne zavisi samo od genetike, odnosno od broj nasleđenih nervnih ćelija, nego i od broja veza među neuronima. Upravo na uspostavljanju tih veza, i značaju njihovog ostvarivanja radili su stručnjaci Nikola Tesla Centra (odseka Mense za darovite). Tako je nastao Program NTC sistema učenja, čiji je cilj da stimuliše mentalni razvoj dece, razvije koordinaciju pokreta i motorike,  brzinu razmišljanja i zaključivanja, ali i  spreči poremećaj koncentracije i pažnje i prevenira disleksiju. Kako funkcioniše NTC sistem učenje i na koji način se sprovodi objasnio je autor programa dr Ranko Rajović.


Uvreženo je mišljenje da su deca koja se školuju u Srbiji, što se tiče usvojenog znanja, ispred svojih vršnjaka u zapadnim zemljama. Da li je to stvarno stanje?


PISA* test ( Međunarodni program procene učeničkih postignuća) 2003, 2006, 2009 godine to nije pokazao. Interesantno je da deca iz Evrope znatno zaostaju za svojim vršnjacima iz Istočne Azije. Ima puno istraživanja na tu temu, a jedna od pretpostavki je da je u pitanju rana stimulacija koja je uobičajena za decu iz Istocne Azije.


Deca u Evropi počinju da uče slova u petoj ili šestoj godini, dok u Japanu počinju da uče dva paralelna pisma,  preko 100 slova već u trećoj godini. Rezultati koji kazuju da deca iz Jugoistočne Azije postižu izuzetne rezultate na međunarodnim testovima znanja, dovode do zaključka da njihove metode ranog učenja prepoznavanja simbola, njihova klasifikacija i pamćenje uz asocijativno pamćenje, jesu stimulativne.

 

Šta predstavlja NTC sistem učenja i po čemu je on napredniji od tradicionalnog?


NTC je drugačiji pristup, pre svega u razvoju dece, jer smo svedoci da sve više dece ima razvojne smetnje koje otežavaju proces učenja, a samim tim i kasnija postignuća neće biti u skladu sa biološkim potencijalom takve dece. Ono sto mi radimo jeste oslonac na roditelje, koji prave velike greške (iz najbolje namere), pa čak i oštećuju razvoj svoje dece. Od rođenja do sedme godine se napravi puno grešaka, koje kasnije teško možemo da ispravimo, a sve je više takve dece. Jasno je da kada krenu u školu, učiteljica neće moći svima dovoljno da se posveti, tako da je pitanje kuda će nas odvesti ovoliki broj poremećaja kod dece. Institut za sport je objavio da 90% dece u Srbiji ima nepravilno držanje tela. Naša istraživanja su pokazala da preko 50% dece ima slabiju razvijenu finu motoriku, da oko 40% dece ima usporenu akomodaciju oka*… Značaj ovih poremećaja se može tek sagledati ako znamo da od ukupnog broja sinapsi
zavise i intelektulane sposobnosti (a smanjene sposobnosti ukazuju i na smanjen broj sinapsi u nekim regijama mozga).


* AKOMODACIJA – reakcija oka na količinu svetlosti i pokrete u prostoru Gledanje ekrana (TV, kompjuter, video igrice) sprečava normalan razvoj akomodacije. Rezultat toga je brzo zamaranje i lenjost očnih mišića, što izaziva ozbiljne smetnje u procesu čitanja, a samim tim proces usvajanja znanja i koncentracija je na jako niskom nivou.


Da li su potrebni rekviziti, knjige ili stručna lica da bi se sprovodio Program?


Za roditelje je dovoljno da nabave knjigu “IQ deteta briga roditelja” i da sami sprovode delove programa, na ulici, u parku, u automobilu, u dnevnoj sobi… tj kad god stignu i imaju malo vremena. Ostali rekviziti nisu neophodni, ali mogu i to da nabave. A za vrtiće imamo poseban seminar, koji služi da obučimo vaspitače da rade po NTC programu, jer  su u vrtiću bolji rezultati (pre svega zato što se radi u grupu,  a deca lakše tako prolaze neke faze programa).


Kako deca reaguju na ovaj sistem? Kakva su vaša iskustva?


Oslanjam se pre svega na iskustva vaspitača koji sprovode program,  a u ovih par godina reakcije i povratne informacije su odlične, deca brzo napreduju što se vidi kada krenu u školu (čak je bilo nekoliko poziva iz škola, kada su im stigla deca iz vrtića gde se radi po NTC programu; školski psiholozi su rekli da se deca izdvajaju po sposobnostima, zaključivanju, razmišljanju…).


Dajte nam primer igre ili zadatka iz NTC sistema koje bi roditelji mogli da primene.


Imamo tri faze programa (razvoj mozga, učenje i razvoj funkcionalnog razmišljanja), pa je teško ukratko objasniti. Ali evo nešto iz prve faze programa; dete koje želi da se vrti, pustite da se vrti tako što će dete samo da odabere koliko želi da provede u toj aktivnosti. Ili ako želi da skače, pustite ga da skače, ali obezbedite bezbedno okruženje.


Vaš savet roditeljima, na šta bi trebalo da obrate pažnju kako bi svoju decu pravilno usmerili. Koje su to štetne aktivnosti kojima se deca danas bave?


Jedna od štetnih aktivnosti je mirovanje, koje danas kod dece može da bude po nekoliko sati svaki dan (TV, kompjuteri, video igrice), posebno u periodu do pete godine. Čovek je fizioloski stvoren da hoda, tako da je jako važno da dete što više bude u pokretu do pete godine, jer tada će i ravoj mozga biti u skladu sa fiziologijom.


Ima li izgleda da će se NTC sistem učenja uvesti u redovno obrazovanje u Srbiji?


Uvodi se preko seminara, koji se sprovodi preko Saveza učitelja Srbije, pa se nadamo da će u narednih pet godina većina učitelja u Srbiji primenjivati ovaj program.


Istraživanjem  Mense utvrđeno je da se uvođenjem Programa podstiču mentalne sposobnosti svakog deteta. Jedna od prednosti ovog sistema je i otkrivanje darovite dece i na taj način  pravilno usmeravnje njihovog razvoja. Na nivou svetske Mense 8 država je prihvatilo Program i počelo da ga primenjuje. U Novom Sadu, u predškolskoj ustanovi “Radosno detinjstvo” u toku je studija kojom će biti praćena deca od treće godine pa sve do završetka osnovne škole. U ispitivanje je uključen i Filozofski fakultet, Odsek za pedagogiju i Visoka škola za vaspitače u Vršcu.  Kako naš sagovornik u svojoj knjizi “IQ deteta-briga roditelja” navodi, u istraživanju je potvrđeno da roditelji koji su preambiciozni zapravo ne pomažu svojoj deci, jer na taj način kod njih stvaraju otpor prema učenju. Program je napravljen tako da deca uče kroz igru i samo uz njegovu pravilnu primenu, vaspitači i roditelji mogu da doprinesu razvoju bioloških potencijala deteta, a da mu pri tom dopuste da bude dete i uživa u svom detinjstvu.

 

Autor: Tamara Dragić

 http://www.234.co.rs/naprednija-metoda-za-nove-generacije/

Share
Dijagnostika i lečenje sindroma blizanačke transfuzije