Newsletter

Da bi ste bili obavešteni o najnovijim aktivnostima Udruženja molimo Vas da se prijavite na našu mailing listu

Za njih duplo nije čudo!

Blizanci gotovo da više nisu nesvakidašnja pojavu. Ima ih sve više i sigorno svako od nas u svojoj okolni ima bar jedan par blizanaca. Ali ono što imaju Bojana Prokić i njena porodica svakako se ne sreće svakog dana. Svesna svoje sreće kaže: “Porodica je svetinja koja se čuva!” A o kakvoj je to porodici reč i po čemu je  zanimljiva otkriće vam sama:

b_250_200_16777215_00_images_kdkd.jpg

  Odrasla sam u porodici koja je imala još člana: tatu,mamu i sestru bliznakinju. Mama nije znala da nosi blizance,a tatina želja bila je da mu rodi sina. I tako je mama otišla da rodi sina, a vratila se sa dve devojčice. Nevenom i Bojanom.

Naš odnos tokom detinjstva je bio poseban. Zajedno smo proživele prve emocije, svađe, ljubomoru, tajne i verujem da nas je to vezalo za ceo zivot. Saveznici zuvek! U vrtić smo se družile sa ostalom decom, ali kada bi došlo vreme za spavanje nas dve bismo morale ležati jedna do druge, jer Nevena nije mogla da zaspi ako me ne drzi za ruku. Moram da priznam da me je to tada nerviralo, ali sada, kad se toga setim, ne mogu da se ne raznežim. Rrazličitog stepena zrelosti i poimanja školskih obaveza, krenule smo u prvi razred. Ja sam bila veoma spora, nezainteresovana i lenja, dok je Nevena bila sušta suprotnost. Uvek prva i odgovorna. Mama i danas prepričava kako mi je setra radila domaći, a ja sam joj za uzvrat davala barbike i stvari za lutke.Tante za mante! Sećam se da sam krajem sedmog razreda odgovarala fiziku i nastavnica mi je postavila pitanje o gravitaciji na koje nisam znala odgovor. Dobila sam nedovoljnu ocenu. Nevena je ustala i rekla da ni ona ne zna odgovor i pozvala da ako neko zna u razredu kaže. Svi su ćutali. U tom trenutku mi ništa nije bilo bitno, osim moje sestre i njenog divnog gesta i zaštitničkog stava.

Razdvojile smo se prvi put pred polazak u srednju školu. Nevena se odlučila za Gimnaziju, a ja za Poljoprivrednu školu. Teško mi je palo prvo razdvajanje,ali znala sam da je vreme da svaka krene put svojih interesovanja. Kroz pubertet smo prošle veoma burno! Zaljubljivale se u iste momke, imale različite drugarice i u tom period smo nervirale jedna drugu. Međutim iz ove perspektive, za mene je biti deo blizanačkog para kao hodanje s obe cipele. Odnosno kada bismo ostali bez jedne bilo bi nam teže, jer je ta druga cipela zapravo vaša ravnoteža i oslonac, neodvojivi deo vas. Verujem da postoji jača povezanost među blizancima nego braćom i sestrama različitog uzrasta, jer nas dve smo kroz sve životne faze prošle u isto vreme i bile upućene da jedna drugoj budemo sigurna luka. Bilo je trenutaka kada je Nevena imala zdravstvenih problema i moj najveći strah je da bi njoj moglo nešto loše da se desi. Ne bih mogla da zamislim život bez nje.

Nevena se udala godinu i po pre mene. Nikad neću zaboraviti koliko sam bila srećna kada sam je videla u venčanici. Plakala sam malo od sreće, a pomalo jer krećemo da stvaramo sopstvene porodice. Kada je ostala u drugom stanju, saznali smo da nosi blizance. Bila je u šoku, kao i mi ostali. Još jedan par blizanaca u porodici!

U 32-oj nedelji  trudnoće rodila su se dva kekina zlata: Milana i Bojana. Biti tetka je nešto najlepse na svetu. b_250_200_16777215_00_images_bojana.jpg Otprilike u to vreme, otkrili smo da postoji mogucnost da neću imati svoju decu. Tako su njih dve bile ceo moj svet i uživale smo u zajedničkim trenucima, svako u svojoj ulozi. Najviše sam volela ihda vozam u kolicima, jer bi ljudi prilazili i zapitkivali da li mi je teško, a ja bih se pravila da sam njihova mama. Deda,  naš tata, bio je ponosan i srećan sa još dve devojčice. Uživam kad kaže da dobijanjem nas dve više nikad nije poželeo sina.

b_250_200_16777215_00_images_bojana_prokic.jpg

  Rođenjem Milane i Bojane počinje i moja borba za potomstvo. Tek nakon tri vantelesne oplodnje i nekoliko godina bezuspešnih pokušaja, nadanja i razočarenja, saznajem da sam trudna. Ni sad ne umem da opišem to stanje, buru emocija, od neverice, sreće do osećaja olakšanja. Nakon nekoliko nedelja trudnoće još jedno iznenađenje, saznajemo da ćemo dobiti blizance. Mojoj sreći nema kraja! Prvo zovem Nevenu.

Tako su na svet došle Ana i Nevena. Ostvarenje svih snova rodilo se sa njih dve. Moj najveći uspeh! Naš otac voli da kaže da je bogatiji od Sulejmana Veličanstvenog, a mama da je toliko srećna da ponekad misli da ce “pući”! Keka je omiljeni gost u našoj kuci i deca je puno vole!

Za našu okolinu smo atrakcija. Ljudi ne mogu da veruju da smo bliznakinje koje su dobile bliznakinje!

Poučena iskustvom, svoju decu ću vaspitavati po već “proverenom receptu” mojih roditelja. Odgajaću ih kao zasebne individue, ali ih neću razdvajati dok same to ne požele. Naučiću ih da im niko ne moze biti veći prijatelj od sestre. Posle 32 godine, moram priznati da je bilo momenata kada sam bila u sestrinoj senci, ali ni te momente, kao ni one lepe, ne bih menjala ni za sta na svetu.

 

Share
Dijagnostika i lečenje sindroma blizanačke transfuzije