Newsletter

Da bi ste bili obavešteni o najnovijim aktivnostima Udruženja molimo Vas da se prijavite na našu mailing listu

(Ne)očekivane situacije kad imate male blizance

b_250_200_16777215_00_images_nikoleta.jpgKad ste roditelji blizanaca, možete da očekujete sve, a neočekivano vam je zagarantovano. Onog  momenta kada saznate da čekate blizance treba dobro da vežete svoj pojas i spremite se za ludu i brzu vožnju. U cilju međusobne pomoći i popularnog šeringa (deljenja) sa drugima opisaću neka “normalna” stanja u koja se može zapasti ukoliko odgajate blizance. Sve u nadi da će druge mame imati koristi od ovih iskustava.

 


O ne, nahranila sam pogrešnog čoveka. Pogotovo u prvim mesecima nakon porođaja dok trčite po kući  u roza spavaćici iz porodilišta (kojoj se uvraga stalno otkopčava srednje dugme u nizu), čupavi i oteklih očiju što od plakanja izazvanog postporođajnom navalom hormona – što od nespavanja i umora može se desiti da promašite gladnog blizanca!
To izgleda otprilike ovako. Beba zaplače i vi proverite je l’ suva. Jeste. Je l’ joj udobno i dovoljno toplo? Jeste. Mora da je gladna! Hmmmm. Nije. Jedan je jeo iz bočice, drugi je sisao. I to je bilo noćas. Ne! Jutros. Neeee. To je bilo prošlo hranjenje. A pre toga su obojica sisali, ali sa pola sata razmaka…uh. Kako je to bilo? Ne mogu mu dati više nego što treba, pretovariće želudac… Ma, jeo je on, ovaj drugi će mi biti gladan, neću mleka u grudima imati. Uh uh.
 Rondate vi tako po otupelom mozgu i odlučite da je beba jela. Zatim uzmete dete i ljljuškate ga dok se ne uspava. Momenat kad počnete da se češete po vašoj čupavoj glavi je onaj kad probuđenom drugom blizancu, po vašem shvatanju pregladnelom, ponudite da sisa, a on neće. Ta spoznaja jednaka je doživljaju hladnog tuša na 35 stepeni Celzijusovih.
Nakon toga, proročki vam kažem, počećete da pišete kad je ko jeo i šta i koliko je jeo.


Amnezije. U to doba, kad su bebončići bombončići jako mali, a sigurno i kasnije, samo mnogo ređe, može da vam se desi da se od umora ne sećate da ste nešto negde stavili, premestili ili nekom nešto rekli. Činiće vam se ili da vi vodite dvostruki život koga se posle ne sećate, ili da se ljudi zezaju sa vama izmišljajući neke lude priče. Mislim, zašto bi ste vi stavili hleb u frižider?! Spavanje i odmaranje je posebno zanimljiv slučaj.  Postoji mogućnost da se probudite sa blagim bolovima i shvatite da spavate u stolici, potpuno obučeni, pred računarom sa sve rukom na mišu. Ili pak da ležite na stomaku na krevetu, u čuvenoj noćno – dnevnoj spavaćici  i bade – mantilu, tako da vam noge vise sa kreveta, jer su u papučama. Kad vas muž pita što se niste udobnije smestili nećete mu znati reći. Kao što nećete znati ni kako ste tu dospeli i kad ste zaspali.
Šta god da radite i kako god da se organizujete ova “ko je ugasio svetlo” stanja nećete izbeći, ne razbijate glavu oko toga.


O’ruk! Mi idemo na put. Ponekada će vam se činiti da ste puž, doduše nešto veći i sa lepšom kožom, ali definitivno puž.  Jer i vi  sve svoje s sobom nosite. Kad shvatite da negde idete to će vas veoma obradovati, jer izlazite malo iz kuće, među odrasle ljude. Radovaćete se vođenju  razgovora sa ljudima koji znaju reči! Ma šta reči, znaju da sastave rečenice! Sami se hrane i idu u toilet! Magija! Ništa ne morate oko njih, a možete da se družite. Međutim kad počente da slažete kamaru stvari koje treba da ponesete na krevet i kad ta ista kamara počne da se obrušava počećete da razmišljate gde se dede vaš entuzijazam? I kako da uskladite veliki sportski ranac sa cicanom bluzicom i (konačno!) šminkom na licu. Zapakovaćete duplu dozu pelena, maramica, presvlaka, cipelica, kapica, flašica, dohrane, pumpicu i štapiće za nos, prostirke za presvlačenje, ćebencad ako zhladni i….šta sve ne! Kad to bude popakovano sešćete na ruksak da bi uopšte mogli da ga zatvorite. Nesrećni ruksak će se pod vašom postporođajnom težinom poviti, ciknuti i stanjiti pa ćete ga zatvoriti. I taman kad se udobno smestite u kola, bebe do pola puta zaspe u svojim sedištima skontaćete da su cucle ostale pored lavaboa! Dok vas hvata panika, već vidim kao pravi prorok, napravićete jedan spisak po kom ćete redovno pakovati vašu puževu kućicu za mala i velika putovanja.


Aždaji fali jedna glava i par ruku. Dok su vam deca u kolicima razmazićete sebe odlascima u kupovinu. Uvek će moći jedno od supružnika da gura kolica sa blizancima a jedno da kupuje. Kasnije oni će rado sedeti na predviđenom mestu u šoping kolicima, pa ćete opet biti zadovoljni i provodom i šopingom. Međutim deca su čudna bića, oni kad prohodaju više neće da sede. Kao da im u nekom kodesksu ponašanja piše nešto tipa: “Sad kad ste prohodali izričito vam je zabranjeno sedenje i ležanje!” U dečijim duplim kolicima počnu da se vrte, a u šoping kolicima je još gore, jer neprestano pokušavaju da sa svog mesta preskoče u deo za kupovinu i nazad, pa opet napred pa malo dole. Nekad krenu glavom, nekad nogom u ove akrobacije. I tako, dođe moment kad shvatite da morate da ih pustite da hodaju sa vama po prodavnici i da ćete morati da ih čuvate da nešto ne sruše. I tako se vi nađete u nekom Hipermarketu, uđete sa blizancima, dođete do kolica i dogovorite se lepo sa mužem: ti ćeš jednog čuvati, a ja ću drugog. Sve će biti OK!
I onda vam oboma u isto vreme sine ključno pitanje: Dobro  smo se podelili. A ko će da gura kolica i šopinguje?
Niko. Sve ćete obaviti vi, na vrat na nos.


Alava mama. Vi ste još pre rođenja beba počeli duplo da razmišljate. Kupovali ste duplo garderobu, nameštaj, kozmetiku i pelene. Gledali dupla kolica i po dva sedišta za kola. Vama ja duplo normalno. Vi svet vidite duplo. Kad kupujete igračke vi gledate da uklopite dve slične, knjige – tačno znate da će biti nevolja ako kući stigne samo jedna. Tako ćete dolaziti u nebulozne situacije da tata sedi sa jednim blizancem  na nekom dečijem rođendanu, a vi drugog vodite sa sobom po tortu. Uzmete jedno parče i kažete molim još jedno, a onda vas animatorka – seckalica torte prekorno pogleda i kaže: “Prvo deca, mama! Posle će odrasli dobiti po parče”. Ili neko u firmi deli karte za predstavu za decu, a vi kažete molim još jednu. Ah, sledi prekorni pogled i prateći glas: “Svi su dobili po jedan…”
To je taktička greška. Uvek prvo treba reći imam blizance, tada dodatak sam stigne.


Neuroza planiranja. Imaćete ideju i ta vas ideja dugo vremene neće napustiti, da možete isplanirati svoje vreme. Neke majke veruju godinama u ovu tešku besmislicu. Ustaćete tako jedno jutro, pogledati svoju kuću, oporaviti se od inicijalnog šoka i isplanirati da danas usisate, operete podove, obrišete prašinu uz tekuće poslove oko veša i svakodnevnih kuhinjskih zahvata. Vaše bebe će dobiti tu poruku preko tajnih i nesvesnih kanala i taj će dan biti nemoguće. Neće hteti da jedu u isto vreme ni normalno, biće neraspoložene  i nikako neće spavati u isto vreme. Vi ćete i dalje pokušavati da se čvrsto držite tog plana, stalno ćete nešto od planiranog i sporvoditi. Negde imeđu 18 i 19 časova gorko ćete priznati svoj poraz. Možda ćete i gorko zaplakati.
Vremenom, naučićete da manje planirate, a naročito ćete izoštriti šesto čulo, brzo prepoznati ove “divne” dane i sačekati da prođu.


Bes oko istraživanja.  Kada se budete šetali sa blizancima, u početku u kolicima, očekujte neizbežna i oštroumna pitanja. Bez obzira da li imate dva u tamno plavo obučena dečaka, dve u roza obučene devojčice, devojčicu u žutom i dečaka u zelenom sleduje vam pitanje: “Kog su pola vaši blizanci?” I obavezno ide pogađanje sa gotovo obaveznim promašajima. Tako će dve roza bebe biti bata i seka, a žuta i zelena odeća biće identifikovana kao odeća dva bate. Kad “otkriju” pol prolaznici, dakle totalni stranci, će vas bez pardona pitati: a jel to sponatano bilo ili veštačkom oplodnjom? Tras! S neba pa u rebra. Pitanje koje se roditeljima jednog deteta ili dva deteta različite starosti ne postavlja, intimno pitanje, pitanje koje nije relavantno ni po kom osnovu. Redovno pitanje. Iako u većini slučajeva poželite da ćapite istraživaču – ispitivaču torbu, prospete je na pločnik i potražite novčanik, a u njemu porodične slike, pa da  zabezeknutog istraživača priupitate kako su nastala njegova deca i kog mu je pola suprug-a, ipak ćete naučiti da ova pitanja propuštate da prolete kroz vaše uši. Sa smeškom.


Stanje “Verovali ili ne”. Ono što vam sleduje kao roditeljima blizanaca je poređenje i rasprave na temu: da li je lakše/bolje/lepše sa blizancima ili sa jednim detetom ili možda sa dva deteta različitog godišta. Uglavnom ćete moći da razumno poričate na ove teme ali vam čak ni tokom tih razumnih razgovora neće biti jasno koji je smislen odgovor na ključno pitanje: čemu opšte poređenja tog tipa? Ono  što će vas zabezeknuti je ne tako retka konstatacija da je “Vama sa blznacima lakše nego nama majkama jednog deteta”. Dok se vi budete bečili i pitali se kako to, odgovor će glasiti: “Zato što se blizanci igraju pa vi možete nešto da uradite za to vreme”. To je tačno, kako ne. Kad ispresvalčite, nahranite, zabavite dve bebe čim one zaspu vi se sa elanom možete baciti na sve ono što nite stigli da poradite dok su bebe bile budne. Što je, logično, sve lakše nego isto to samo sa jednom bebom. Nije vam logično? Svašta!
Ako se niste dovoljno nanervirali ovom “Verovali ili ne” konstatacijom ima još jedna koja će vas sigurno dovesti do ludila. Ta ima dve varijante. Ili vas sažaljivo pogledju i kažu: “Ne bi ja mala dve bebe od jednom! To je jako naporno.” Ili vas prekorno pogledaju i kažu: “Pih, bizanci. To je deformaitet, greška prirode. Normalno je jedna žena rodi jednu bebu.” Trebaće vam izvesno vreme da vam ovakve nebuloze doputuju do mozga, da vam se intelekt spusti za jedno 70 IQ bodova, pa da ukapirate šta ste čuli. Ovo su takođe pitanja na koja je najbolje odgovarati osmehom i blagim mahanjem ruku, možete u ovu aktivnost pozvati i decu da se uključe rečenicom:”Mašite teti i/ili čiki pa – pa!”


Večito stanje.  Vremenom ćete ukapirati da tu sliku mame koja sa lakoćom obavlja svoj mamski posao, uvek je nasmejana i energična, sa dve lepe napredne bebe, darom prirode, shvatićete da tu sliku dugujete baš tim svojim zlatnicima, svojim blizancima. I to stanje duple sreće, duple ljubavi, druženja, duplog veselja koja vam daje beskrajnu radost i energiju, baš to jeste i biće vaše pretežno i normalno stanje.  Pripremite se za to, naviknite se na tu pomisao jer ovo stanje pratiće vas čitav život.

Autor: Nikoleta Njegovan, diplomirani psiholog
http://www.234.co.rs/ne-ocekujte-ocekivano/

Share
Dijagnostika i lečenje sindroma blizanačke transfuzije